Kad je bila djevojčica mala,
Nije znala ni pisati dama,
Hvala bogu, otkad se udala,
Ne zna više ni spavati sama.
Objavljeno posthumno
1914.
hrvatska poezija
Kad je bila djevojčica mala,
Nije znala ni pisati dama,
Hvala bogu, otkad se udala,
Ne zna više ni spavati sama.
Objavljeno posthumno
1914.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Kaj mi, srce, v grudi tučeš tako jako?!... Kaj te tišti, kaj te boli... da li jad? Mehko jesi, znalo bi mi puknit lako i … [više] about Srčecu mojem…
Pri Sv. Šimunu Kapela iz baroka pod lipom punom hlada, i cesta, kaj odhaja, dok noć i listje pada. V kapeli kip je v … [više] about Kapela
Božić je. Dol i brijeg Pokrio gusti snijeg; Da, svijet je cijel Sve bijel i bijel. Tek okno ti selom svjetluca, Na stolu … [više] about Božić
Posvećeno mom Ocu i mojoj Majci i mojoj Braći - mojoj zemlji i mojim brdima i mom grobu među njima O moje malo, pitomo … [više] about Mlinar Sima
Večer siva. Čudna kiša Iz oblačnih bije vrela: Od neba je pa do zemlje Guste žice razapela. Kroz tu harpu … [više] about Večer siva…
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori