Što bi mala Nena htjela?
Kud je vodi dalek put?
Preko dvorišta gle c’jela
Iz jednog u drugi kut.
U tom kutu stari koš,
Iz njeg viri slama
A u slami nešto još
Jušer našla mama.
Nešto, što u gradu mukom
Kupuješ za skupi groš,
A na selu samo rukom
Segni u taj stari koš,
Pak izvadi – – jaja b’jela
Što ih crna koka sn’jela.
Nena ide čas, čas stoji,
Povlači za sobom prut,
Strah je nije, – tek se boji,
Eno tamo gusak ljut!
Već je, gle, do koša stigla,
Već se je na prste digla,
Hoće rukom da posegne – –
Al’ najednom ju sustegne.
Veselo zapljeska Nena,
Lišca joj ko mak rumena,
I sve viče: “Majko! Maja!
Danas bit će mačjih jaja!
Tuj na gn’jezdo eno sjela
Naša draga maca b’jela!”
Zagreb, 1905.
Odgovori