(À la Gavarni)
Ja sam trošna krinolina,
Zvala sam se Karolina –
Davno bješe to!
To je bilo pod ampirom,
Kad sam s mojim kavalirom –
Nije bilo zlo!
Postala sam nova moda
Kad je javila se roda
Eugeniji,
Carici svih paradiza,
Što je slave iz Pariza
Dvorski geniji.
Samo jednom, ko za šalu,
Sjala sam na prvom balu –
Ah – i to je sve!
Nakon toga skakao je,
Oko mene plakao je
Rujni séparé.
Tad ne bješe još filira,
Al je bilo još Ilira –
Svijet još bješe mlad.
Samo jednom snubio me,
Tek jedared ljubio me –
Srce, pukni sad!
Samo zvuci violine
Tajni uzdah krinoline
Prašno čuvaju;
Danas drukče cvile vile,
Danas boli stare svile
Ne valùvāju.
Nekad puna raja i maja,
Vreća sam bez sadržaja,
Ropotárnica,
Baba koja se ne pita,
Roman koji se ne čita –
Antikvárnica.
Ja sam stara krinolina,
Nosila me Karolina –
Davno bješe to!
To je bilo pod ampirom,
Kad sam s mojim kavalirom –
Nije bilo zlo!
Samo jednom, ko za šalu,
Šaptao mi je na balu
Kao de Musset:
Nikad nisam pravo znala
Kako sam se poderala –
Pst – pardon – hehe…
Objavljeno posthumno
1914.
Odgovori