Vrh moga čela cjelov zaplamti,
I mir me zaokupi sveti.
I bi mi ko da ću pod usnom joj
Dahnut i mrijeti. –
I bi mi ko da sam posljednjom snagom
Polako dignuo velo
S predivna kipa i mrijuć da sam
Preda nj položio čelo.
I bi mi ko da me je sama Madona
Svetom zakrilila rukom
I na njen poziv da brijeg i dol
Umukoše mukom.
Ah, u grudi se mojih pokrenu demon,
Ah, u moje proniko žiće.
Ja hoću strast! Preda mnom drhtnu
Na svijetu najljepše biće.
I digoh se blijed; al bukti strast
I milinjem protrnu nijema –
Na gruboj mi usni ukočenoj
Ni trunka milosti nema.
Ja hoću strast!
Republika, 1951.
Odgovori