Petrica Kerempuh

Vekvèča kmica. I jedîna svetla
Vu nje so iskre mučilnèga žvepla;
Pod črne galga, na odrte kóže
Ognjène rastó i krvâve róže.

Ní treba bilo Veronike ropca
Za sliko glave krvavèga Gopca:
Na cele zemljé so još slike prave
Njegòve muke – sè seljâčke glave.

Na tambùre pod galga si zajókal,
Zavrìskal, zaklêl, zajâvkal, zaskókal
V noč črno i v sè črne naše dane.

Si žuč istresl, sòze si prolèjal
I pod galga si smrti se nasmèjal.
Od straha so se digle črne vrane.

Strašno li me zimus zebe, Zalud peć je ugrijana, I umotam zalud sebe U gunj, krzna izabrana. Nemilosti sjever puše, Od tvog … [više] about Zima

Kožulec Z janjčeka imaš kožulec, rubec na glavi črleni, tebe vsi radi glediju, ali si najdragša meni. Pod onim rubcom … [više] about Spod slemena

I. Pod vrletnim Susjedgradom Živio vam starac mlinar, Broji vreće pšeničnice, Broji mlinar bijeli dinar; Srce mu se … [više] about Kameni svatovi

Ta ista nikad neviđena usta, Što nekada su životvorno rekla: "Nek bude svjetlo!" - to svijetlo bi; Ta ista nikad neviđena … [više] about Zadnji Adam

Baba briga stara, gadna, Krezuba je, šepava je, Vazda nujna, vazda jadna, Malo koga minut haje, Sijede kose ta … [više] about Baba briga

Ova web-stranica koristi Akismet za smanjenje spama. Saznajte kako se obrađuju podaci vaših komentara.

Reader Interactions