Iskapio je do dna žuč života,
Al i uskrsnô – jer je bio Bog…
Na velik petak velja bol se smota
Ko crna guja oko srca mog.
I ja pomišljam na te, majko dična,
Jedini za me na toj zemlji raj, –
Po patnjam jer si nekud Njemu slična,
A ipak dulji jer im bio traj.
Kroz vjekove su tebe raspinjali,
A onda naglo proboli ti grud;
Ah, krvlju tvojom duša mi se zali,
I s tuge mišljah, da ću postat lud.
Pa da su barem snimili te na to,
Položili te u duboki grob: –
Do danas možda ne bih više shvato,
Da uz te i ja tek sam jadan rob.
Al tako trajno s tvoga lica čitam,
Koliki li si prepatila boj; –
Na veliki se petak stalno pitam:
Ah, kad će, majko, svanut uskrs tvoj?
Odgovori