hrvatska poezija
Beli se cveti odpiraju,
sami se v pušlece zbiraju.
Štel bi ih v nadra ti deti,
ali to znam, da ni smeti.
Il ti na oblok poslagati,
da bi ih mogla podragati.
Oni tak sladko dišiju,
lepoga puno veliju.
Vse, kaj bi v oku mi čitala,
če bi me s pogledom pitala,
vse, kaj se tebi dopada,
če me još imaš kaj rada.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Kad ti primim ruku, ovu ruku plahu, Sva se duša moja orosi i prene; Ti me gledaš nijema, šutljiva, u strahu, Dok ti grudi drhte … [više] about Novo rođenje
[I] PJENA MORA... Pjena mora - bijele grudi tvoje, Sitni biser pod koraljnim usti, Glasak milen - ko da vile poje, Kad se … [više] about Primorkinji
Sonce je hitilo tenje Čez granje po rose, i sakod po trave, I lete na megle, zelene i plave, Ranješnje, splašene senje. Žito … [više] about Pod orehom
Po vrtu Vašemu već stezah videt nî, Prekrilo ih je vse kak samo čisto zlato. Al nî to sunce, nî, zabadav želet ga, Na dugo … [više] about Pred zimu
U selu su usnuli jablani, Što priču su pričali neku... Sad šutnja je... Ponoć tek silazi Na gaje i livadu meku. Iz bašča je … [više] about Ponoć
Ova web-stranica koristi Akismet za smanjenje spama. Saznajte kako se obrađuju podaci vaših komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori