hrvatska poezija
Beli se cveti odpiraju,
sami se v pušlece zbiraju.
Štel bi ih v nadra ti deti,
ali to znam, da ni smeti.
Il ti na oblok poslagati,
da bi ih mogla podragati.
Oni tak sladko dišiju,
lepoga puno veliju.
Vse, kaj bi v oku mi čitala,
če bi me s pogledom pitala,
vse, kaj se tebi dopada,
če me još imaš kaj rada.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Matiji Lisičaru Prozor Stjepanovog Doma Priča gotski san. Modri tamjan i aroma Puni sveti stan. Stanac kamen, hrabri … [više] about Pri Svetom Kralju
Jedno pred drugim stide se da sjednu za takav ručak i dokle jedu boje se da ne bi jedno drugom život pojeli. Kad ustanu od … [više] about Ručak siromaha
Budeći se slušate talasanje tanga; Za doručak glazbu: popularne arije. Zabrinuti možda za spas svoga ranga, Žurite, još … [više] about Jutro (Budeći se slušate)
Dva susjeda u selu bila, Siromah, - drugi bogataš; U gavana je blaga sila, U bogca neima ništa baš. O bijelu dvoru prvi … [više] about Božja plahtica
Mir, samoća, narav tiha, Ko sred hrama veličajna, Svuda čar i svjetlost sjajna, Mir, samoća, narav tiha, Kano kakva slatka … [više] about Mir
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori