hrvatska poezija
Beli se cveti odpiraju,
sami se v pušlece zbiraju.
Štel bi ih v nadra ti deti,
ali to znam, da ni smeti.
Il ti na oblok poslagati,
da bi ih mogla podragati.
Oni tak sladko dišiju,
lepoga puno veliju.
Vse, kaj bi v oku mi čitala,
če bi me s pogledom pitala,
vse, kaj se tebi dopada,
če me još imaš kaj rada.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Na mjesečini pjenu Pjeva vodopad. O, kad se samo sjetim Da nisam više mlad! O, kako zdravo diše Polje, zemlja, zrak! Da, … [više] about Kraj druma
Roža, moja bela roža, hoće da povehne, Duša moja kaj je bleda, sehne, samo sehne. Kaj je morti zgaslo sunce tam na nebu … [više] about Vehne roža
I sada s križa kao nekad davno limeni Isus prijazno glavom klima, a kuće mi male ko djevojčice mašu bijelim rupcima … [više] about Povratak
Dajte mi čašu, vrije mi krv, Čudno mi igraju žile; U srcu mojem vije se crv, Glavom se vitlaju vile. Pjevajte, braćo, veselo, … [više] about Napitnica budućnosti
Snažno je mirnulo cvijeće šarnih sa gredica rajskih Ko da je za kišom nagli vjetrić mu ljuljnuo glave, Raznio opojni etar sočnih … [više] about Ouvertura
Ova web-stranica koristi Akismet za smanjenje spama. Saznajte kako se obrađuju podaci vaših komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori