hrvatska poezija
Beli se cveti odpiraju,
sami se v pušlece zbiraju.
Štel bi ih v nadra ti deti,
ali to znam, da ni smeti.
Il ti na oblok poslagati,
da bi ih mogla podragati.
Oni tak sladko dišiju,
lepoga puno veliju.
Vse, kaj bi v oku mi čitala,
če bi me s pogledom pitala,
vse, kaj se tebi dopada,
če me još imaš kaj rada.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Međaš Benkina S pijarom vina Došel je okraj polna po nas: "Vu moje kleti "Je kaj videti, "Morate z menom, imate čas!" Pred … [više] about Međaš
Sa dušom vrača, s magijom Hirona, Kentaur, Parip s ognjem Feba, Drijadu, ženu, nimfu vreba, Željan pȕti bijelih Amazona. Od … [više] about Dva kentaura
Mesec nad jablani plava, v senci do brega je breg, v doli preleva se trava, vse je kak srebreni sneg. Gradna se pašći prek … [više] about Senje još spiju
Veter puše, veter zgorec, V strahu šepće trava, Z jabuke se drobno cvetje Trusi, rasipava. Si li, sever, došel zgora, Gde … [više] about Veter zgorec
Dajte mi čašu, vrije mi krv, Čudno mi igraju žile; U srcu mojem vije se crv, Glavom se vitlaju vile. Pjevajte, braćo, veselo, … [više] about Napitnica budućnosti
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori