Na, evo jedne čaše
Od stare loze naše!
Baš nije loša kap:
Kap žarka, bistra, vrela
Na brijegu je dozrela,
Gdje slavski pljeska slap.
Bog dao svima zdravlje,
U našem rodu slavlje,
Po svijetu dičan glas!
Pa hoće l’ tko, u slavi
Da narod zaustavi,
Na nogu evo nas!
Bog dao svima sreću,
I blaga punu vreću,
Jer prosjak junak loš:
A imamo l’ od neba,
Za narod kada treba,
Dat ćemo zadnji groš.
Da, više ćemo dati,
Drag dragu, sina mati,
Za sveti roda boj:
Aj nek’ se čaša kuca!
Ma nam i srce puca,
Dat ćemo život svoj.
Sve redom rode zove
Na žetve sjajne, nove
Taj silni vijeka duh;
A narod naš da čami
Do vijeka u toj tami,
U bijedi nijem i gluh?
O ne će! zora planu,
Već krči stazu danu
Slobode gromki glas:
A zato, braćo, sloga,
Kad bude svoj uz svoga,
Doć’ mora bolji čas.
Sad, braćo, svaki skoči,
Do vrha čašu toči
Po redu starinskom:
Oj živila sloboda!
A tko je ropstvu proda,
Tog ubij božji grom!
Naše Gore List, 1863.
Odgovori