Stroj do stroja eno
Reže, drobi, tuče…
A svi skupa bukom
Crna pakla buče.
Svakom stroju dašto
Drugi ljudi služe;
Ali nikom od njih
Baš ne cvatu ruže.
Čela su im znojna,
Lica suha, škura;
Nekom može svakčas
Kucnut zadnja ura.
Onaj tamo ima
Ženu, djece dvoje –
A dosp’jeva mislit
Tek na gladne stroje.
Nije li se nuto
Jednom nagno sl’jepo?
Nije li ga, aoh,
Kotač velik ščepo?
Krik… i strka ljudi…
Sve se s groze stresa – –
A do stroja leži
Rpa kosti, mesa.
Krv se topla puši,
Svak je otrt hita –
A za ženu, djecu,
Nitko ni ne pita.
Stroj do stroja dalje
Kreće se uz buku,
Svi opijela mješte
Drndaju kroz bruku:
Mi kopamo pako
Ovom roblju golom,
I gradimo nebo
Gospodaru holom!
Odgovori