hrvatska poezija
Loza žuti,
grozdja već ni,
nikoga steza ne vodi,
tužen je kraj,
tihi je gaj,
jesen po cestah sad hodi.
Grozdja već ni,
ali zreli
kaplja, kaj v kmici se skriva.
Sunce bu v njoj,
v kapljici toj,
smeh i popevka bu živa.
Lepo je to:
more li gdo
sunca i radosti zbrati
i onda vse,
kak loze te,
drugom žalostnomu dati.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
U bijeli svijet sam sitnu pjesmu turno, Oda sna da mi narod moj probudi - Al susreli je bezdušni su ljudi... I teškim negvam … [više] about U bijeli svijet…
Večer siva. Čudna kiša Iz oblačnih bije vrela: Od neba je pa do zemlje Guste žice razapela. Kroz tu harpu … [više] about Večer siva…
Zakaj, sused, tak zapiraš Te visoke lese, Kaj si v strahu, da ti zlato Negdo ne odnese? Zakaj su pri tebi cucki, Kak pri … [više] about Susedovo dete
Kolobâri svetli pod nogàmi Ko srebrni krogi so vodèni. Mali viri zraka, razletèni, Vrtîdo se, vrtîdo se za nami. Prstèni so … [više] about Valcer
Stiha spod oblakov črnih beli je golub preletel, stiha je v srce žalostno spomen povrnul se svetel. Veter je lice mi … [više] about Spomen
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori