hrvatska poezija
Roža, moja bela roža,
hoće da povehne,
Duša moja kaj je bleda,
sehne, samo sehne.
Kaj je morti zgaslo sunce
tam na nebu gore?
Ili srce, mlado srce
ljubit već ne more?
Ali sunce, žarko sunce
nemre ognja zgubit,
ali srce, mlado srce
ne pozabi ljubit.
Znam ja, zakaj moja roža
vehne i prepada:
Teško joj je cvesti stranjskom,
koga nema rada.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Rujne ljepote oblakâ se stidim, I oni ko da žare se od srama Il krvi; kada sklopim oči, tama Ne silazi, i opet krv tek … [više] about Pilat
Vu hladu su bili vsi puti, Vu suncu, vu žarkomu grane, Vse puno sadja i veselja Vu rodne jesenske te dane. Tam jabuke … [više] about Deca
On, "stara hiža"; on, puntar grabancijâš; On, slavni dijak; on, svetskí vandrokâš Je prvi videl, da naš je krepal Maj - I … [više] about Puntar Grabancijaš
Kao leptiri odbjegli iz šakâ Nestale sve su djetinje uspomene, Još su samo praškom krila laka Jagodice prstâ … [više] about Potonuli jedrenjaci
Obrazi su teški vise... dogaraju oči mutne vlažne prazne U očima poumirale duše (Zastrta okna praznih tamnih kuća) Bijela … [više] about Sudbine u ponoć
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori