Kaj mi, srce, v grudi tučeš tako jako?!…
Kaj te tišti, kaj te boli… da li jad?
Mehko jesi, znalo bi mi puknit lako
i razrušit ovaj život lep i mlad…
Nemoj skakat, ni ne išči niš od mene…
Gda je otrov v žile moje spustil moć,
vgesnule se budu ove moje zene,
i samo kaj budu mi znale za noć…
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ne… ne vmiri, srce, htel bi živet sada,
zaigraj mi jače, steri otrov ljut!…
Zmeknula se časom samo duša mlada,
gda je trnjav tako ov životni put…
Objavljeno: 1930.
Odgovori