hrvatska poezija
Moje srce, majko, veliki je grob,
U kom mnoštvo nada pokopanih gnjije,
I što dalje zemski život mi se vije,
Vidim, da sam tvoju baštinio kob.
Al se ne boj zato, da po sv’jetu tom
Možda i bez nada duša mi se pati –
Uvrh sviju jedna udilj cvati:
Da ću te još jednom srcu privit svom.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Odvajkada na duši mojoj svira Muzìkant satir, golać, parija, Pa kada svira, ko iz glasovira Utòpija se diže, san, Ikàrija. O … [više] about Čarobna frula
Iz grada prišla v male si kočíje (Čerêšnje cv'le belo so odrêda), I vidlo mi se - a bila si bleda! - Da beli svet im pal na … [više] about Breskva
Sve tražim kut u miru. Noge korov gaze. Oh! Nestao je stari put i zarasle su tihe staze. A svud je muk... Rzaj začuh - ali … [više] about Notturno
Uvis strši kula derna, Živ joj bršljan zide plete; Oko grba siva, crna, Cvrkućući laste lete - - Sa kruništa … [više] about Trsatska sjena
I. Nedelja Cirkva još zdalka se vidi, Stara je leta i leta, Grobje vu njezinoj senci Puno je tuge i cveta. V cirkvi je … [više] about Z Turopolja
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori