Kuda da pođem u ovu prazninu ispred sebe?
Da se javim svojima ko sablast
Il ko sramota prijateljima?
Gdjegod se javim među ljude nastane tišina
Poglédaju me kradom
i nešto prošapću
i ćute
Ja sam ko neki nosilac tišine
i ćutanja
Još mi je ostalo da se družim s kamenjem
Kamenje ne zna da se stidi,
kraj mene leži nepomično i ćuti zajedno sa mnom ćuti
Sunce me prati kao oko
Uviđam: treba otići nekud daleko od sunca
Svoje ću tijelo ostaviti ticama
Sebe izgubit u ništavilu.
Objavljeno: 1925. – 1960.
Odgovori