Imala si pravo, da je život bajka,
S čije groze svak čas srce se potrese;
Ljudskog nema stvora, kom ne razbije se
Bar po koja šajka.
Tvoje, majko, s rana potonule sve su
I na gredi s burom ostade u boju…
Dok pod starost nisi mira luku svoju
Našla tek u l’jesu.
I od mojih šajka samo jedna juri
Med valovjem burnim beznačajna sv’jeta;
Ali kako tvojih ne ću dostić ljeta –
Ja se smijem buri.
Odgovori