hrvatska poezija
Kad mi djeva s bistrog vrela
Hladnu nosi vodu,
Plamom plane krv mi vrela,
A ja vrebam zgodu:
Da joj vidim nošku sitnu,
Crne oči, kosu kitnu.
Al je mala mudra glava,
Pa se varat ne da,
Već se svuda ogledava,
Dok i mene zgleda,
Pa me šine crnim okom
I pobjegne za čas skokom.
A ja hrlim sam na vrelo
Brže bolje, ljudi!
Da si hladim plamno čelo
I plamnije grudi!
Jer to djevče migom stvori,
Da u meni plamen gori!
1879.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Noć, ti moja temna noćka, Kaj mi to mučiš, Za kaj si navek v črnini, Kaj se žalostiš? Zato morti, kaj si vidla Čez tih puno … [više] about Noć
Znaš li lovor, cvijeće žuto-bijelo, Štono kiti Sparćaninu čelo, Što Rimljana praćaše u boj! Slava znači njegova kita … [više] about Lovoru
Glavu vuče podne bliže i iz nutrine prazne tijelo tuži i cvili Al podne stoji neumoljivo, daleko O ćuti, jadno … [više] about Siromasi koji jedu od podne do podne
U jednoj sobi ogromnoga grada pokraj sirotnoga pokućstva i suđa živi mlada žena Svaki dan o podne i na veče uđe jedno vučje … [više] about Zapuštena
Misal mi zanosi ovaj vil gdi pušta Dva prama od kosi niz lišca gorušta, Ali kad otvori dva svitla pozora Ter bjelji svit … [više] about Misal mi zanosi
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori