Na vrelu

Kad mi djeva s bistrog vrela
Hladnu nosi vodu,
Plamom plane krv mi vrela,
A ja vrebam zgodu:
Da joj vidim nošku sitnu,
Crne oči, kosu kitnu.

Al je mala mudra glava,
Pa se varat ne da,
Već se svuda ogledava,
Dok i mene zgleda,
Pa me šine crnim okom
I pobjegne za čas skokom.

A ja hrlim sam na vrelo
Brže bolje, ljudi!
Da si hladim plamno čelo
I plamnije grudi!
Jer to djevče migom stvori,
Da u meni plamen gori!

1879.

I. Visoko na vrleti Bjelasa se knežev stan, Kô zvijezda kroz noć svijeti, Jer ženi se Branko ban. Ban slavno zemljom … [više] about Guš

Kresnice vsikud se kresiju, tiho kak v senjah se hodi, kmica trnace je pokrila, cesta i sama sad vodi. Cesta, ti, cesta … [više] about S cestom

Ne vim ja gdi stoje uzdisi bez broja koje cjeć gospoje podira svis moja, također što tužu odkud mi jest krjepos, želeći da … [više] about Ne vim ja

Pun glavobolkah je lug, puna fijolicah trava, kaj se je zmislil taj sneg, da si sad pak poprhava? Zemlja od sna se … [više] about Sneg pred vuzem

Kad se moliš, čedo, nemoj molit Samo za se i za oca svog, - Takih molba ne će stalno volit Nesebični, dobri, stari Bog. Neka … [više] about Mignoni

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Reader Interactions