hrvatska poezija
Mojoj majci
Žuto lice: umiranje jeseni.
Ruke mole pred mojom sudbinom.
Oči mene gledaju
Zagonetku svojom krvi hranjenu.
U očima dugog bola odbljesci
mene svrate s mojih cesta
k njoj.
Ja sam opet dijete
žutom licu, kosi, očima.
Večeri što idu mirno kroza čula.
Sni duboki ko jezera!
Jutra i blizina njena pored mene!
Ona dođe k meni tiha kao stvar,
Budi tamnu šumu mojih snova.
Ja se smiješim:
ponad njene glave stoji i sja meni
jedno veliko crveno sunce.
Objavljeno: 1913. – 1924.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Moju je dušu izmučila ljubav Moja je duša bolesna i sniva Ne budite je: svaka miso boli Moja je duša tamno golo jezero u … [više] about Zima
Beli bezeg veter njiše, Čisto tiho večer diše, Gusti lug još sam posluša. Kaj ti delaš, draga duša? Taki bu slaviček … [više] about Beli bezeg
Smrklo se. Listje šumi. Ostali smo sami pred kletjom. Jogenj za kostanj gori, Nagible se svetlo k oblokom. Zadnji tu večer … [više] about V mraku
Prostite, sjeni, lutajuć tihe na Letinu žalu, Što ću pozajmit klasičnu strofu! Majčica Gaea nešto je drukča, neg'li je … [više] about Gospodskomu Kastoru
Imao sam srce, djetinjasto srce, Srce koje boli, boli tako jako! Imao sam srce, bolno, bolno srce, A kada mi ode, nisam više … [više] about Živa smrt
Ova stranica koristi Akismet za smanjenje neželjene pošte. Saznajte kako se obrađuju podaci vaših komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori