hrvatska poezija
Među tolikim mnoštvom lica, što moj pogled
odbijaju i plaše, straše – prikaze u danu -,
odjednom tvoje lice. Posmijeh što me čeka
na koncu moga mučnog, mračnog traženja!
O ćuti tako vječnost cijelu pokraj mene,
osmjehuj se i ćuti tako. Mene pusti
da šetam dugo kroz tvoj život
i kroz čudo ovog susreta.
Objavljeno: 1925. – 1960.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Škrlačec na vuho, Za pantlekom cvet, Pak kaj mi gdo more? Ja vsaku smem glet. Nasmejat se vsakoj Smem, vesel i mlad. I … [više] about Škrlačec na vuho
Pri Sv. Šimunu Kapela iz baroka pod lipom punom hlada, i cesta, kaj odhaja, dok noć i listje pada. V kapeli kip je v … [više] about Kapela
Park je tak svetel i bel, kak da je z cukora cel, čak i vu špilji kamenje. Srebro na vejah je vsih. Park je tak čuden i … [više] about Park
Kaj su se tako zmirile šume? Na nebo su se navlekli oblaki, prnjavi, črni, i samo mučiju, tužni kak bokci i siromaki. Bog … [više] about Črni oblaki
Uzmožna gospođe, tko milos ku žudi a k tebi ne pođe, on zaman sve trudi; on hoće kako stvar bes krila letiti tko bude Božji dar … [više] about Uzmožna gospođe
Ova web-stranica koristi Akismet za smanjenje spama. Saznajte kako se obrađuju podaci vaših komentara.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori