hrvatska poezija
Bog noći
mjesec
sade s neba
i dokoraca lagano do moje kuće
Polako on se uspne na moj prozor
i spusti pogled na me
On mami mene u noć
Ja ustajem… i moje lice bijelo… smiješi se
Koracam sanen rubovima krova
i šetam kroz noć u visini
– Mene drže meke ruke mjeseca –
O tako lak sam… nezemaljski… lebdim
i mogu stati na list stabla
Ne zovite me: glas sa zemlje
smrt je moga nebeskoga bića
Visoko iznad zemlje lebdim lagan kroza sfere
Zbirka: Preobraženja
Objavljeno: 1920.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
Iz tretjega neba došestna Kralica, Ja koja mu jesem skupa i Božica, Iščem sina moga uskoka ljubčiča, ki zevsemi lada maloga … [više] about Ljubčiča Uskok
Il disinganno Nekaj si napisal za ljubav nekakvu, ku ja nikak ne znam, nit ne pozna(m) takvu. Kak to reči moreš da sem te … [više] about Vukane odkrivanje
Sve tražim kut u miru. Noge korov gaze. Oh! Nestao je stari put i zarasle su tihe staze. A svud je muk... Rzaj začuh - ali … [više] about Notturno
Srebrna kap Zlatna kap Zelèna Plava Žota Na soncu bleščí Na lišču šumí Na krovu zvoní I beží Vuzduž pota. Stari mlinár … [više] about D’žd, sonce i stari mlinar
Oj Solune, Periandre, Chilone, Biasu, I ostali što vas ima mudraca na glasu, Tako vam se nitko svete ne taknuo brade! Nagnite … [više] about Osmo čudo
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Poezija.hr je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori